О.Ш."ДУШАН ПОПОВИЋ"

   Основна школа у Секуричу се налази у централном делу села и својом висином доминира околином. Педесетих година прошлога века, када је грађена, била је то највећа школа у општини Рековац. У време када је грађена то је заиста имало и сврхе јер је у једном периоду било преко 300 ђака у осам разреда. Касније расељавање младих у околне градове, Секурич је све више слабио, тако да је сада у четири разреда свега двадесет и један ученик. У најлепшем периоду по секуричку школу (`50.`60. и `70. прошлога века) дечији жагор је испуњавао школско двориште које је било претесно да прими сву децу. У свим деловима дворишта су се одвијале  разне дечије игре које је само дечија машта могла да осмисли. Несташлуци су се једва примећивали с обзиром на мноштво деце. Дежурни васпитач је патролирао двориштем од групе до групе да би имао све под контролом. Тек звонце пок.деда Љубе или чика Радивоја би прекинуло дечију игру и позвало децу у ред за улазак у школу. Дежурни васпитач би будним оком мотрио како се деца постројавају и онда би разред по разред почео да улази. Осмаци, разуме се, су имали предност. У том периоду двориште је изгледало мало другачије него данас. Било је то велико двориште ограђено доле каменим зидом, а на зиду су биле тарабице. Поред пута су били високи јабланови и тополе којима су с времена на време сечене гране (главосани), да би биле уредније.У дворишту је било и јабукових дрвета око којих су направљене клупе у круг, где су се девојчице најчешће окупљае. Двориште се делило на два дела: у једном се налазила школа са бунаром, парком, пољским клозетима, гаражама, оборима и местом за мање игре (између четири ватре, одбојке, иде маца...,кајиш итд...) а у другом делу је било фудбалско игралиште, велики кестен и попова кућа.  Школа је  грађена у облику слова "Г" и има два спрата који су идентични. У краћем делу зграде су два двособна стана са балконима у којима станују учитељи. У тим становима су од самих почетака  становали у приземљу пок.Јова и Добрила Филиповић, а на спрату Тома и Мара Максимовић.Испод станова је био и подрум који су учитељи користили за своје потребе. У Дужем делу зграде је био службени део. Када се уђе у школу, прво нам упада у очи велики ходник са леве и десне стране. На крају десног крила ходника се налази кухиња. Из ходника се улази у три простране учионице са високим таваницама (које је увек било тешко загрејати) од којих је једна, најближа кухињи, претворена у трпезарију.На левом крају ходника се налазило предворје из ког се ишло степеницама на спрат и у наставничку канцеларију. Канцеларија је имала још једна врата кроз која се улазило у Управникову канцеларију.Ваља напоменути да је секуричка школа увек била под јурисдикцијом белушићке школе, те зато она никада није имала свог директора, већ управника. Најдужи стаж управника је имао учитељ Тома Максимовић. Ђаци нису имали прилике да често улазе у канцеларију, а онај ко је ушао, тешко да је пожелео да му се то понови, ту су наши несташлуци санкционисани. Нажалост и писац ових редова је због својих несташлука  имао прилике да је често посећује, тако да је упознао комплетан распоред у њој. Изнад улазних врата канцеларије  је један дрвени сат са клатном по ком су се сви равнали. Када се попнемо на спрат са леве стране на зиду је рељеф бивше СФРЈ, а право је школска библиотека и књижара. Из ње се улазило лево  у кабинет за хемију, који се налазио тачно изнад управникове канцеларије. Поново се из ходника улази у три учионице, а на крају ходника се налазио други кабинет за биологију и остале предмете. По зидовима ходника су поређане урамљене фотографије наших предела. Учионице су прво имале дрвене скамлије за по два ђака, да би седамдесетих биле купљене нове лепе клупе са столицама. Свака учионица има рачунаљку, таблу на зиду или покретну, пећ, катедру, а по зидовима висе саксије са разним лозицама, које су ђаци преко распуста носили кућама и бринули о њима. По зидовима висе разни обрасци по којима се рачуна или пише урађени на хамер папиру и летвицама на крајевима. Школа у Секуричу је радила у две смене са осам разреда.Имала је четири разредна учитеља који су водили ниже разреде и 10-15 предметна наставника, који су предавали вишим разредима.То је било некада. Сада је у истој овој школи 4 разреда са укупно 21 ђаком. Но и пред тога деца марљиво раде , и спремају се за будућност  под будним оком њихових учитељица Драгане Лукић из Секурича и Добриле Анђелковић из Белушића. Сада се учитељима придружио још један предавач, о.Веселин који овој дечици предаје веронауку. У једном делу школе сада се налази месна канцеларија у којој ради, учитељ по професији, који је један од учитеља Секуричана, Радосав-Раде Ђорђевић, шеф месне канцеларије. Да школа буде уредна, а деца сита брине Слађана Милетић.Нажалост услови нису ни мало повољни да све функционише како треба, јер инвентар у кухињи је дотрајао, фрижидер, шпорет и остала кухињска помагала већ одавно су требала да буду расходована, а ђаци и учитељи су ускраћени за савремена педагошка помагала као што су нпр.: телевизор, видео рекордер, DVD i CD плејер, стерео уређај, а компјутер који свако дете у развијеном свету има бар један код куће, за њих је мислена именица. Много је нас који живимо у страним, богатим, земљама, а прошли смо кроз ову школу и која нас је научила мноштву ствари корисних за живот, без икавог условљавања за против услугу осим жеље да од нас постану честити и вредни људи. Сада је време да јој се одужимо. Купимо нешто од ових неопходних ствари и поклонимо нашој школи. Јер то је наше, зар не?

СЛИКЕ

1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16