ПРЕДАЊА

ПРОНАЛАЖЕЊЕ МЕСТА ЗА ЦРКВУ - Секурички народ је `20. и `30. година хтео да подигне цркву. Претпостављајући да је Секурич и у старијем добу имао храм, отишли су код Руже из Мађара, која је имала дар погађачки, да им каже ако што зна. Када су отишли у Мађаре, испред њене куће је била маса народа тражећи помоћи од ње, но она се није осећала добро и није никога примала. У једном моменту је позвала неког од својих помагача и рекла му да каже народу да разиђе, сем групе људи из Секурича, који су дошли да питају за Цркву. Секуричани су се запрепастили, како она зна ко` су они, с обзиром да се  нису никоме представљали. То их је утврдило у вери да она заиста уме да погоди. Она их је упутила на место звано ЦРКВИШТЕ, да ту копају , пронађу темеље и почну да граде. Тако су и урадили те се ту  сада налази Храм Св.Арханђела Гаврила.  

УЗЕЛА ЦРКВЕНО И ОМУТАВЕЛА- тридесетих година прело је било једно од најчешћих места окупљања и дружења. Пошто је то увек било увече, знало је да захлади, а да би се грејали сви су доносили по један комад дрвета (гламњу, како би Секуричани рекли). Перса која је заборавила да од куће понесе гламњу, а успут се сетивши, сврати на градилиште где се управо градила црква и узме једну. Дошавши на прело, она остави гламњу на гомилу и приђе пријатељицама, али кад хтеде нешто да каже, из њених уста је излазило само мумлање. Досетивши се због чега је то снашло, она узе гламњу и врати на градилиште, и тога момента јој се врати моћ говора.