СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА СЕКУРИЧКА 

ХРАМ "СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛО"

Према неким сведочанствима, а и по проналажењу појединих предмета приликом обрађивања земље на њивама испод црквеног дворишта (које се иначе назива "црквиште") може се наслутити да је у овом делу села и раније постојала црква, која је из ко` зна којих разлога и на који начин нестала.

Постоји легенда да је двадесетих или тридесетих година дошла нека жена Ружа из Мађара код Крушевца и показала мештанима где треба подићи цркву, јер су ту били темељи некадашње цркве. Касније се испоставило да је она била у праву. Тридесет и четврте године је познати београдски трговац, родом из Секурича, Милисав Милошевић и његова мајка Јаника, одлучио да за своје село учини нешто велико, те је његовим новцем, а радом мештана и познатих београдских мајстора направљена велелепна црква Св.Арханђелу Гаврилу посвећена. Секуричка црква је рађена у облику слободног крста са куполом и полукружном апсидом на истоку, које је пројектовао архитекта Фрањо Урбан. Испод дела приземља налази се крипта са гробовима ктитора. Иконе на иконостасу су из времена градње цркве и рађене у духу средњевековне традиције. Дуборезни оквир на иконостасу сматра се уметнички веома успелим.Висина цркве је 27 метара са крстом и важи за другу по величини сеоску цркву у Србији.Године 1935. је црква освећена од стране патријарха србског Варнаве.

   Године 1958. је подигнута и прелепа звонара са два велика звона која  позивају на службу Божију али и оглашавају када се неко од мештана упокоји (на тај начин што велико звоно објављује смрт мушкарца, а мало, смрт жене). Поред цркве и звонаре саграђена је и црквена кућа са двособним станом за свештеника и сала за прославе. (Ваља напоменути да је сала кориштена и за прославу србске Нове године, која једино у Секуричу није престала да се прославља, иако је у целом Левчу била забрањена од стране послератне комунистичке власти). У тим почетцима свештеник у Секуричу је био Митар Јосифовић (1944-1954). Од 1954. до 1955.год. парохију опслужује о. Миливоје Ћирић. Године 1955.је дошао на ту парохију о.Лазар Илић, родом из Вел.Крушевице код Рековца. По његовом премештају 1977.г. у Крагујевац, на његово Место долази Прота Миливоје Ћирић, а после пола године, парохију преузима о.Момир Петковић који после 8 месеци бива премештен да би на његово место 1978. дошао о.Драгиша Нешић, који је ту остао до својг пензионисања 1995.год. За време службовања о.Драгише, 1986.год., мештани су подигли комфорну трособну парохијску кућу, у којој сада живи свештеник. Од времена када се пензионисао о.Драгиша,  парохијом је администрирао о.Илија Јокић, парох белушићски. Јереј Младенко Голић долази на парохију 1996. до 1998.год. Од 21.Марта 1998.год. На службу у Секуричу бива постављен млади свештеник о.Веселин Селенић из Шабца.                  У 2000. и 2001.години су предузети обимни радови на реновирању и улепшавању цркве и црквеног имања. Тако да је зграда у којој је црквена сала, преуређена: сала је проширена, остали део старог стана адаптиран за црквену кухињу и канцеларију. Унутра је урађена ламперија, а са спољне стране улепшана фасада. Црква и звонара су прекривене бакром и префарбане,фасада поправљена а на цркви дозидана и припрата.У  Храму су израђене фреске које је урадио познати фрескописац Миле Тодоровић - Јагодинац, а око храма урађене стазе и бетонска ограда. Импозантна капија краси улаз у порту.Све то је остварено захваљујући томе што је на челу парохије млади свештеник са управом која је вредна и пожртвована, те својом активношћу и љубављу према својој вери даје пример млађим поколењима. Разуме се да без добротвора не би могло све то да се уради, па захваљујући имућнијим секуричанима ван Секурича и добровољним радом мештана храм Св.Арх.Гаврила, плени пазњу пролазника и посетилаца својом красотом. 

Молимо се Спаситељу да га сваке недеље испуни мештанима те да храм онда и у правом смислу послужи сврси.